Kada je, nakon ispijenog čaja i pojedenih kolačića iz slastičarnice „Viscount Jyklam“ Miss Bella otišla u svoju noć, Frau von der Taube prišla je njegovom krevetiću i nastavila, dan ranije, započetu priču o Kraljici od Golconde: „Okružena frakovima, plastronima, ćelavim glavama, monoklima prolazi kroz redove gostiju, koji su zaostali i navrvili, da je vide, da joj se poklone i da je - ogovaraju. Lijepa je to žena u 48-oj godini, nepravilna ali pikantna lica, - obučena od Paquina, emaillirana od Henga, ondulirana od Duroiera, a dekoltirana - od same sebe. A to znači - nešto! Da nju slučaj, prije četvrt stoljeća, ne dovede do prijestolja, - bila bi učinila izvrsnu glumačku karijeru. Ali ovako, običaji dvora spojeni s neobuzdanom impulzivnošću njezina temperamenta, stvoriše od nje jedan od najzanimljivijih tipova modernih kraljevskih «nevroza»...“ Kada je pomislila da je usnuo, Ivo Lujo Rafael zatraži još jednu ćašu vode i otvorenih širom očiju upitno od nje poželi nastavak priče. Frau von Der Taube, iz kristalnog bokara ulije malo vode u čašu, pruži je poluusnulom dječaku i s jednakom strašću kao da priča vlasti san, nastavi: „Evropa joj je dužna nekoliko časova zabave, a pisci nekoliko sočnih situaciju....“ - A sada spavaj, dječače! - šapne mu, pokrije ga nebesko-plavim pokrivačem, pomiluje po čelu i tiho, pazeći da mu ne poremeti polusan, ustade. - Pričajte mi dalje! - prene je dječakov glas. -Ali, nema više, to je kraj priče. Kraljica od Golconde se potom zaljubila u jednog kralja koji je bio...onako malo...i imao je...to nije za djecu. Spavaj i sanjaj! -reče mu i poravna pramenove kose koji su joj skrivali lice. - Pričajte mi o Hengu... O Paquinu... O Durozieru...o njima mi pričajte! - jedva čujnim glasom izusti Ivo Lujo Rafael i zaspi.
Nema komentara:
Objavi komentar